Dead Space 2

Ako se po jutru dan poznaje onda nas čeka izvrsna gaming godina. Čini se da Electronic Arts izlazak SF survival horora Dead Space 2 nije mogao da tempira u bolje vreme: ovakve igre trebaju da se igraju zimi, kada je napolju hladno i sumorno, baš kao što se neke vrste muzike slušaju samo u određenim godišnjim dobima.

Postoje bar dve glavne vrste horora: onaj metafizički, koji budi strepnju i iracionalni strah, i onaj fizički, zbog koga vaše srce želi da iskoči iz grudi. Dead Space 2 spaja oba podžanra. Ni jedna sekunda ove igre neće vas ostaviti ravnodrušnim, ako se dovoljno uživite: kada traje tihi interval molićete se da bura već jednom počne. Kada ona dođe bićete na ivici da pauzirate igru i udahnete duboko. Dead Space 2 je toliko dobar u zaplašivanju igrača.



Prošle su tri godine od događaja iz originala. Igrači nalaze Isaka u ludnici koju kontrolišu Unitolozi, moćna sekta koju lako možemo povezati sa Sajentolozima, ali i mnogim organizovanim religijama današnjice. Ipak, društvena kritika sasvim je u drugom planu za Visceral. Ovde vlada fikcija.

Unitolozi veruju da se u Isakovom mozgu krije ključ boljeg razumevanja artefakta kog obožavaju - drevnog markera. Kako to obično biva sa ne-etičkim eksperimentima, stvari na Sprawl stanici kreću naopako i nekromorfija se ubrzano širi. Isak je, naravno, još jednom imun i ponovo pred sobom ima jedan zadatak: da preživi. Bilo bi lepo da je saznao više istine o Markeru i Nekromorfima kroz igru, ali je, ako ništa drugo, itekako ostavljen prostor za nastavak.

Isak je isti kao i ranije, a opet drugačije. On je, najpre, sigurniji u sebe: uplašeni inžinjer koji preživljava traumu svih trauma ovde je ekspert za ubijanje Nekromorfa, ali sa dubokim ludilom. Osećaj krivice ga razara: njegova mentalna dekadencija povećava se kako igra napreduje, kroz atraktivne i jezive in-game sinematike. Isak, takođe, sada govori. Iako je ovaj potez učinjen da se lik "produbi", urlikanje, teško disanje, dahtanje od straha i sve drugo što izlazi iz Isaka, a da nije govor, na bolji način opisuje i njega, ali i bilo čija osećanja: jer bi svako bio ovakav u ovoj situaciji. Zato je saosećanje sa protagonistom i uživljavanje u njegovu ulogu najjači aspekt Dead Space franšize.

Nije samo Isak drugačiji. Dead Space 2 je, iako u istom engine-u i uz minimalne tehničke izmene, znatno lepša igra. Sterilno i hladno okruženje mrtvog svemira predstavljalo je očekivanu generičnu crtu originalne igre koja je predstavljala jedini, uslovno rečeno, prosečni aspekt tog ostvarenja. Dizajneri su, ovoga puta, uradili vrhunski posao: nema hodnika ili sobe koji podseća na prethodnu, a svako poglavlje ima svoj individualni pečat. Tamne regije smenjuju se sa osvetljenim zonama koje otkrivaju okruženje koje je do skoro bilo puno života. Zahvaljujući ovom pristupa Dead Space 2 oduzima dah. U kombinaciji sa jednim od najboljih efekata osvetljenja koje smo videli u igrama ovo ostvarenje je vizuelno remek-delo.



Produkcija je, takođe, na višem nivou. Igra jeste linearna, ali je vožnja na koju krećete pakleno dobra. In-game sinematici, i okršaji koncentrisani oko tih intervala, izuzetno su atraktivni, ali ne i komercijalizovani u negativnom smislu: Dead Space 2 je i dalje survival horror, sa sporom akcijom za posmatranje, ali brzom za reflekse. Gameplay gotovo da nije promenjen, ali "režija" dovodi do sasvim novog i boljeg iskustva. Uostalom, zašto menjati dodatnu forumulu, potrebno je samo usavršiti je. Još jednom je akcenat na otkidanju udova i pronalaženja slabih tački Nekromorfa (za koje je šteta što nisu raznovrsniji po pitanju vrsta), kao i racionalnom raspolaganju resursa. Ovoga puta je još više nemoguće za igrača da "zaglavi" negde, zahvaljujući sjajnom sistemu pokazivanja pravca, koji ne uključuje samo lokacije ciljeva, već i stanica za snimanje, prodavnica, klupa za nadogradnju...

Jednostavno, Dead Space 2 je igra koja će probuditi klaustrofobiju, nateraće vas da se orkećete i palite svetlo u sobi, ali će vas istovremeno terati da je završite - i to ne jednom. Kao i u originalu sav razvoj biva sačuvan i prenešen u novu igru. To Isaka čini jačim svaki put, ali podizanje niova težine može lako da anulira tu početnu prednost. Hard-core fanovi pozdraviće postojanje najtežeg moda koji dozvoljava samo tri snimanja po jednom prelaženju cele igre! Tu su protivnici brutalniji, a municije je još manje. Dead Space 2 zahteva od igrača, ako igraju na težem nivou, da ovladaju stasis i telekinetičkim moćima do savršenstva: usporite protivnike, otkinite mu ud jednim metkom, a zatim ga dovršite smrtonosnim ubadanjem tog dela tela telekinezom.

Ovakav tip igara tradicionalno ne nudi multiplayer. Međutim, u skladu sa politikom izdavača, Visceral je morao da razvije i taj mod. Ne kažemo da je on sastavljen na brzinu, reda radi, ali definitivno ga možemo okarakterisati kao nepotreban. Istina, on donosi izvesnu zabavu, pogotovo ako se oprobate sa prijateljima. Međutim, bez obzira što su prisutna pet moda, razlika u gameplay-u i prostora za taktiziranje je malo. Zanimljivo je igrati kao Nekromorf, jer se bolje razume način njihovog razmišljanja, ali, kako to obično biva sa ovakvim multiplayer modovima, uživljavanje u ulogu nakaze i igranje na duže staze nije moguće.



Uostalom, sama solo kampanje poseduje ogromnu vrednost ponovnog prelaženja. Iako linearna ovo je igra kojoj se igrači vraćaju više puta, sa jednakim zadovoljstvom. Zato se veoma isplati da Dead Space 2 postane deo vaše kolekcije vrhunskih naslova.